Najveci promasaji PlayStationa koje Sony zeli da zaboravi ! PlayStation je danas jedan od najpoznatijih brendova u istoriji video igara. Od originalnog PlayStationa, preko legendarnog PS2, pa sve do PS5 konzole, Sony je napravio neke od najuspešnijih konzola i ekskluzivnih igara svih vremena.
Ali čak ni kompanija koja stoji iza brendova kao što su God of War, The Last of Us, Gran Turismo, Uncharted i Ghost of Tsushima nije uvek donosila dobre odluke.
Tokom istorije PlayStationa bilo je skupih eksperimenata, neuspešnih uređaja, kontroverznih odluka i igara koje su nestale gotovo odmah nakon izlaska.
Neke greške Sony je kasnije ispravio. Druge su ostale deo PlayStation istorije koji kompanija verovatno ne bi želela ponovo da proživi.
Ovo su najveći promašaji PlayStationa.
1. PS3 cena od 599 dolara – trenutak kada je Sony preterao
Posle ogromnog uspeha PlayStationa 2, Sony je u novu generaciju ušao sa ogromnim samopouzdanjem.
Možda čak i prevelikim.
PlayStation 3 je bio tehnološki impresivna konzola, sa Cell procesorom, Blu-ray čitačem i tada veoma naprednim hardverom.
Problem je bila – cena.
Skuplji PS3 model koštao je čak 599 dolara, što je za 2006. godinu bila ogromna suma za igraću konzolu.
Microsoftov Xbox 360 već je bio na tržištu, a Nintendo je krenuo potpuno drugim putem sa znatno pristupačnijim Wii sistemom.
Sony je ubrzo počeo da menja strategiju. Već tokom 2007. pojavljivali su se jeftiniji PS3 modeli, uključujući 40 GB verziju po ceni od 399 dolara.
PS3 se na kraju oporavio i postao veoma uspešna konzola, ali njegov početak ostaje odličan primer koliko previsoka početna cena može da zakomplikuje lansiranje čak i jednom od najvećih gaming brendova.
2. PlayStation Vita – odlična konzola koja nikada nije dobila pravu šansu
Kada pogledate hardver, PlayStation Vita teško izgleda kao loš proizvod.
OLED ekran na originalnom modelu, analogne palice, kvalitetne igre i mogućnost igranja u pokretu činili su je izuzetno zanimljivom konzolom.
Ipak, Vita nikada nije postala naslednik PSP-a kakvom se Sony nadao.
Jedan od problema bile su skupe vlasničke memorijske kartice. Umesto standardnih i jeftinijih memorijskih rešenja, korisnici su morali da kupuju posebne Vita kartice.
Drugi problem bio je nedostatak dugoročne podrške velikim AAA naslovima.
Nintendo je u prenosivom segmentu bio izuzetno jak, a ubrzo je eksplodiralo i tržište mobilnih igara.
Vita je vremenom postala omiljena među određenom grupom igrača, posebno ljubiteljima japanskih i indie igara, ali nikada nije ostvarila potencijal koji je hardver imao.
Ironično, neke Vitine ideje danas izgledaju modernije nego ikada.
3. PlayStation TV – uređaj za koji mnogi nisu ni znali šta zapravo radi
Ako je Vita bila nedovoljno iskorišćena ideja, PlayStation TV je bio još čudniji eksperiment.
U pitanju je bio mali uređaj zasnovan na Vita tehnologiji koji se povezivao direktno sa televizorom.
Ideja uopšte nije bila loša.
Mogli ste da igrate kompatibilne Vita, PSP i originalne PlayStation igre na televizoru, a uređaj je podržavao i Remote Play sa PS4 konzolom.
Problem?
Kompatibilnost nije bila idealna, marketing je bio zbunjujući, a veliki broj igrača nije ni razumeo kome je uređaj namenjen.
PlayStation TV je relativno brzo nestao iz centra Sonyjeve pažnje.
Danas je zanimljiv kolekcionarski komad, ali teško da se može nazvati jednim od velikih uspeha PlayStationa.
4. PSX – PlayStation koji je koštao pravo malo bogatstvo
Ne treba ga mešati sa originalnim PlayStationom, koji fanovi često nazivaju PSX.
Sony je 2003. godine u Japanu zaista predstavio uređaj pod nazivom PSX.
Bio je to neobičan spoj PlayStationa 2, digitalnog video rekordera i multimedijalnog centra.
Na papiru je zvučalo futuristički.
U praksi je bio veoma skup i nikada nije postao masovni proizvod.
PSX je ipak ostavio zanimljivo nasleđe – njegov korisnički interfejs XrossMediaBar kasnije je postao prepoznatljiv deo PSP-a i PlayStationa 3.
Dakle, proizvod nije uspeo, ali neke njegove ideje jesu.
5. PlayStation Move – odgovor na Nintendo Wii koji je stigao kasno
Nintendo Wii je napravio ogromnu revoluciju kontrolama pokreta.
Sony je pokušao da odgovori sistemom PlayStation Move.
Tehnologija je zapravo radila prilično dobro, ali Move nikada nije izazvao fenomen kakav je napravio Wii.
Problem nije bio samo u kontroleru.
Wii je čitavu konzolu i njen identitet izgradio oko jednostavnog igranja pokretima, dok je Move više izgledao kao dodatak postojećem PlayStation iskustvu.
Kasnije su Move kontroleri pronašli novu svrhu zahvaljujući prvom PlayStation VR sistemu, ali prvobitni pokušaj da se direktno odgovori Nintendu nije ostavio veliki trag.
6. PlayStation Classic – nostalgija koja nije prošla kako se očekivalo
Nakon ogromnog uspeha Nintendovih NES Classic i SNES Classic mini konzola, bilo je logično da Sony pokuša nešto slično.
Tako je nastao PlayStation Classic.
Minijaturna verzija originalnog PlayStationa izgledala je odlično i budila ogromnu nostalgiju.
Ali onda su počeli problemi.
Izbor od 20 igara mnogim fanovima nije bio dovoljno dobar, nedostajali su pojedini legendarni PlayStation naslovi, a kritike su se odnosile i na emulaciju i korišćenje PAL verzija pojedinih igara.
PlayStation Classic je imao odličnu ideju iza sebe.
Izvođenje, međutim, nije izazvalo nostalgiju kakvu je Sony verovatno očekivao.
7. Zatvaranje PS3 i PS Vita prodavnica – odluka koju je Sony morao da povuce
Sony je 2021. godine najavio gašenje mogućnosti kupovine digitalnog sadržaja preko PlayStation Store prodavnice na PS3 i PS Vita konzolama.
Reakcija igrača bila je veoma negativna.
Problem nije bio samo u nostalgiji.
Veliki broj starijih digitalnih igara nije imao jednostavnu alternativu na modernim PlayStation konzolama.
Sony je na kraju promenio odluku.
Tadašnji predsednik i CEO Sony Interactive Entertainmenta Jim Ryan čak je u zvaničnom saopštenju priznao da je kompanija donela pogrešnu odluku.
To je jedan od zanimljivijih trenutaka u istoriji PlayStationa – velika kompanija je javno priznala grešku i promenila plan nakon reakcije zajednice.
Priča ipak ima novi nastavak. Sony je 2026. ponovo najavio zatvaranje PlayStation Storea na PS3 i PS Vita uređajima, ovog puta uz postepeno gašenje i globalno zatvaranje planirano za 2027. godinu. Već kupljeni sadržaj trebalo bi da ostane dostupan za ponovno preuzimanje.
8. PlayStation VR2 – odličan hardver sa velikim problemom
PlayStation VR2 je tehnološki impresivan uređaj.
OLED HDR ekran, praćenje očiju, odlični Sense kontroleri i igre poput Horizon Call of the Mountain pokazale su koliko PlayStation VR može biti napredan.
Ali postojao je veliki problem – cena i količina sadržaja.
Za mnoge igrače dodatni VR uređaj koji košta ozbiljan novac jednostavno nije prioritet nakon kupovine PS5 konzole.
Tu je i pitanje ekskluzivnih velikih igara koje bi opravdale investiciju.
PS VR2 zato nije nužno „loš proizvod“.
Naprotiv, hardver je veoma sposoban.
Problem je što kvalitetan hardver sam po sebi nije dovoljan ako igrači nemaju dovoljno razloga da ga kupe.
9. Concord – jedan od najbržih nestanaka velike PlayStation igre
A onda dolazimo do Concorda.
Ako postoji moderna PlayStation priča koju će gaming industrija dugo pamtiti, onda je to ova.
Concord je trebalo da bude Sonyjev veliki multiplayer projekat u live-service segmentu.
Igra je razvijana godinama, ali nakon izlaska nije uspela da privuče dovoljno igrača.
Situacija je postala neverovatna.
Samo nekoliko nedelja nakon lansiranja Sony je odlučio da povuče igru iz prodaje, ugasi servere i ponudi povraćaj novca kupcima.
Za veliku kompaniju i projekat tog obima, to je bio izuzetno redak scenario.
Concord je preko noći postao simbol rizika koji dolazi sa ogromnim ulaganjima u live-service igre.
10. Sonyjeva velika live-service strategija
Concord nije bio potpuno izolovan slučaj.
Sony je prethodnih godina snažno krenuo u razvoj igara koje bi trebalo da funkcionišu godinama kao live-service naslovi.
Ideja je razumljiva.
Fortnite, GTA Online, Call of Duty, Destiny i drugi veliki multiplayer naslovi pokazali su koliko uspešan live-service model može biti profitabilan.
Ali postoji problem.
Igrači imaju ograničeno vreme.
Nije dovoljno napraviti još jednu multiplayer igru i očekivati da će milioni igrača napustiti naslove u koje su već uložili stotine ili hiljade sati.
Sony je vremenom korigovao deo svojih planova i ponovo procenjivao pojedine projekte.
Concord je bio najočiglednije upozorenje koliko taj segment tržišta može biti surov.
11. The Last of Us Online – ogromna igra koju nikada nismo dobili
Naughty Dog je godinama radio na velikom multiplayer projektu smeštenom u svet The Last of Us.
Projekat je postajao sve ambiciozniji.
Na kraju je studio doneo odluku da obustavi razvoj.
Objašnjenje je bilo veoma zanimljivo – nastavak rada na igri zahtevao bi toliko resursa za dugoročnu podršku da bi Naughty Dog praktično morao da postane studio fokusiran prvenstveno na live-service sadržaj.
Umesto toga, kompanija je odlučila da nastavi da se fokusira na single-player igre.
Igra nikada nije stigla do tržišta, ali godine razvoja projekta koji je na kraju otkazan svakako predstavljaju jednu od većih slepih ulica moderne PlayStation ere.
12. PlayStation 3 arhitektura – mocna, ali komplikovana
PS3 nije imao problem samo sa cenom.
Njegov Cell procesor bio je tehnološki veoma zanimljiv, ali je razvoj igara za njega mogao biti komplikovan.
To je posebno bilo primetno tokom prvih godina generacije.
Pojedine multiplatformske igre radile su bolje na Xboxu 360, iako je PS3 na papiru bio izuzetno moćna konzola.
Sony je iz toga očigledno izvukao lekciju.
PlayStation 4 prešao je na znatno konvencionalniju x86 arhitekturu, čime je programerima olakšan razvoj.
Ponekad najnaprednija tehnologija nije nužno i najbolje praktično rešenje.
Cak i PlayStation pravi velike greske
Kada pogledamo istoriju kompanije, zanimljivo je koliko su neki od najvećih uspeha došli upravo nakon problematičnih perioda.
PS3 je imao veoma težak početak, a Sony je zatim napravio PlayStation 4, jednu od najuspešnijih konzola svoje generacije.
PS Vita nije uspela da osvoji masovno tržište, ali je pokazala koliko kvalitetno prenosivo PlayStation iskustvo može da izgleda.
PlayStation VR i VR2 pokazali su koliko daleko konzolni VR može da ode, čak i ako virtuelna realnost još nije postala standard za prosečnog igrača.
A Concord je Sonyju pokazao koliko je teško napraviti novi veliki live-service hit.
Greške su normalan deo industrije.
Razlika je u tome šta kompanija uradi nakon njih.
Koji je najveći PlayStation promašaj svih vremena?
Da li je to lansiranje PS3 po ceni od 599 dolara?
PlayStation Vita koja nikada nije iskoristila svoj puni potencijal?
PlayStation Classic?
Ili Concord, igra koja je nestala gotovo odmah nakon izlaska?
Svaki od ovih slučajeva pokazuje drugu vrstu problema – previsoku cenu, loš marketing, pogrešnu procenu tržišta ili ulaganje u proizvod koji publika jednostavno nije prihvatila.
Jedno je sigurno: istorija PlayStationa nije sastavljena samo od PS2, God of War, Uncharteda i drugih ogromnih uspeha.
U njoj postoje i veoma skupe greške.
A upravo zbog njih je istorija PlayStationa još zanimljivija.
Koliko veliki neuspeh može da promeni planove kompanije najbolje pokazuje slučaj igre Concord. Nakon veoma slabog prijema i povlačenja igre iz prodaje, Sony Interactive Entertainment je nastavio da preispituje svoju strategiju razvoja live-service naslova. Više zvaničnih informacija o PlayStation igrama, novim projektima i odlukama kompanije možete pronaći na zvaničnom PlayStation Blogu, gde Sony redovno objavljuje najvažnije vesti vezane za PlayStation brend.
PS4 i PS5 igre po povoljnim cenama
Bez obzira na uspehe i promašaje kroz istoriju, PlayStation 4 i PlayStation 5 danas imaju ogromnu biblioteku odličnih igara.
Ako tražite PS4 i PS5 igre po povoljnim cenama, aktuelne naslove, PlayStation hitove ili PS Plus, kompletnu ponudu možete pronaći na Soniteka.net.
Igra ide brzo nakon uplate, a podrška je dostupna svakog dana od 10 do 22h.
